Обележавање двогодишњице рада  изложбом рељефа и цртежа „Бол и сета. Сведочанство једног доба“

Обележавање двогодишњице рада изложбом рељефа и цртежа „Бол и сета. Сведочанство једног доба“

Поводом обележавања осамдесет година од стрељања у Крагујевцу, Народни музеј у Крагујевцу организује изложбу „Бол и сета. Сведочанство једног доба“ чије отварање је заказано за понедељак 13. децембра 2021. године у 19 сати у Галерији Николе Коке Јанковића. Избором рељефа и цртежа из Јанковићевог легата од којих ће неки по први пут бити предствљени крагујевачкој публици, Галерија НКЈ обележиће двогодишњицу свога рада.

Јанковић је припадао генерацији која из школских клупа изведена на стрељање. Сама чињеница да је пуким стицајем околности тада шеснаестогодишњи дечак избегао судбину која је задесила његове другове у окупираном и блокираном граду, оставила је дубок траг на формирање његове личности и још више ојачала нераскидиве споне са местом у коме је поникао. Јанковићево сећање и дубоко поштовање према крагујевачким жртвама нашли су израз у стварању рељефа Мајке за свечани портал Спомен-музеја 21. октобар 1976. године, на неколико верзија скулптуре Мајка, као и циклусу цртежа који су им претходили.

Никола Кока Јанковић (Крагујевац, 1926 – Београд, 2017), један је од најзначајнијих представника реалистичког приступа у југословенској скулптури друге половине 20. века. Након завршене Прве мушке гимназије у Крагујевцу, уписао се на вајарски одсек Академије ликовних уметности у Београду у класи професора Лојза Долинара 1946, а дипломирао је и магистрирао у класи професора Сретена Стојановића 1952. године. Изабран је за асистента на предмету вајање – специјалност обрада гипса 1958. године. За редовног професора Факултета ликовних уметности изабран је 1978. године. За дописног члана САНУ изабран је 1997. године, а за редовног 2006. године. Добитник је бројних признања и награда: Златно длето УЛУС-а, Београд, 1962; награда за вајарство Уметничке колоније Ечка, 1966; награда УЛУС-а за ситну пластику, Београд, 1982; награда за скулптуру на Јесењој изложби УЛУС-а, Београд, 2004; плакета Светог Ђорђа града Крагујевца за изузетан допринос афирмацији и промоцији града у земљи и свету, Крагујевац, 2008; награда града Београда за ликовно и примењено стваралаштво, Београд, 2010; Велика награда Друштва српских уметника Лада за неговање и развијање ликовних уметности, 2014; признање Капетан Миша Анастасијевић за животно дело, Београд, 2016. Био је члан УЛУС-а, групе Самостални и Друштва српских уметника Лада.

Изложба ће бити отворена до 13. марта 2022.године.

Leave a Reply

Your email address will not be published.