Изложба „Зрно жита“, академика Душана Оташевића у Галерији Николе Коке Јанковића од 25.10. 2024.до 09.12.2024. године
Душан Оташевић је рођен у Београду 1940. године. Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду у класи професорке Љубице Сокић, 1966. године. Члан је УЛУС-а од 1967. године. Учествовао је на Венецијанском бијеналу 1972. године. Дописни је члан САНУ од 2003, а редовни од 2009. године. Предавао је на Академији лепих уметности. Управник је Галерије САНУ. Приредио је око 30 самосталних изложби и учествовао на многим групним изложбама у земљи и иностранству.
Добитник је бројних значајних награда и признања, међу којима се истичу: Политикина награда из Фонда „Владислав Рибникар”за изложбу у Галерији Себастијан 1985. године, награда из Фонда „Иван Табаковић” 1992. године, Награда за сликарство на Октобарском салону 1993. године, Награда града Чачка на 17. меморијалу Надежде Петровић 1994. године, награда „Мића Поповић”, награда „Сава Шумановић” 2002. године, награда „Милан Коњовић” 2010, Награда града Београда 2004. године.
Нова фигурација
Велики заокрет у социјалном и културолошком смислу одиграо се у југославенском друштву средином 60-их година 20. века. Моноцентрични систем почео је да се урушава. Створена је својеврсна фузија два до тада супротсављена система – социјалистичког самоуправљања и западног „конзумеризма“. Друштвене промене неминовно су утицале и на ликовну сцену и формирање нове генерације уметника, међу којима су Рељић, Калајић и академика Душан Оташевић. Своја остварења представили су на изложби „Нова фигурација београдског круга“ у Галерији Културног центра 1966. године. Измењени егзистенцијални услови и први знаци кризе друштва наводе их на промену поимања језика сликарства и приказивања призора проистеклих из масовне културе. Акценат је стављен, пре свега, на тему и сиже.
Оташевић је зналачки имплементирао продужену временску екпозицију налик стриповима, градио „нове предмете“ и стављао их у скривене метафоре лако читљиве комуникативности износећи свој, ипак, ангажован став. Иконографијом доминирају готово тривијални предмети из урбаног живот, али пре свега култура „утопијског конзумеризма“ попут комичних стрипова, реклама, саобраћајних знакова. Неретко прави осврте и на актуелна политичка збивања попут дела „Друже Тито“ из 1969. године.
Аутор користи неконвенционалне алате и материјале као што су дигитални принтови, дрво, лепак, длето и индустријска боја. У духу правог следбеника поп арта, он се обраћа потрошачкој култури прихватајући њене ознаке и визуелне елементе на својим колажима и објектима.
Зрно жита
Оташевић у потрази за разоткривањеm животних тајни и цикличних модела егзистенијалног битисања своју инспирацију проналази у структури кинеске слагалице из времена династије Сунг. У својим аутентичним танграмима, акценат ставља на константно кретање материје. Три елемента на којима је базиран концепт изложбе су: грчка богиња плодности Деметра, староегипатски бог Озирис и хришћанска Тајна вечера. Истовремено уметник ствара спону између Питагоре и елеусинских мистерија. Из зрна жита као клице живота, настаје 11 тана. Преко тих „табли умећа“ Оташевић нам дочарава игру једног и мноштва, постајања и нестајања, коначности и бесконачности.









Leave a Reply