ЛЕГАТ ОЛГЕ ЈЕВРИЋ у САНУ – Збирка малог и средњег формата – у Галерији Николе Јанковићао  од 12.12.2024. до 10.03.2025. године

ЛЕГАТ ОЛГЕ ЈЕВРИЋ у САНУ – Збирка малог и средњег формата – у Галерији Николе Јанковићао  од 12.12.2024. до 10.03.2025. године

ОЛГА ЈЕВРИЋ (1922 – 2014)

Једна од најистакнутијих представница савремене српске и југословенске уметности друге половине 20.века, академик Олга Јеврић рођена је 1922. године у Београду. Дипломирала је на Музичкој академији 1946. Академију ликовних уметности у Београду уписала је 1943. у класи професора Сретена Стојановића, где је и магистрирала 1948. Исте године, представила се јавности на Изложби студената Академије први пут, и на Седмој изложби УЛУС-а. Изабрана је за дописног члана САНУ 1974, а за редовног члана, као прва жена вајар, 1983. године. Била је члан УЛУС-а и СЛУЈ-а.

Током пет деценија дугог стваралачког рада излагала је на на бројним изложбама у земљи и иностранству. Прву самосталну изложбу приредила је у Галерији УЛУС-а 1957. године. Њен продор на међународну сцену дошао је са излагањем на 29. Бијеналу у Венецији 1958, затим у Галерији Нотицие у Торину 1959. и Галерији Дриан у Лондону 1962. Постхумно дела Јеврићеве приказана су на Институту Хенрија Мура у Лидсу 2016, и Галерији Ридингхаус у Лондону 2019. године.

Добитница је низа престижних националних и интернационалних награда из области ликовног стваралаштва. Скулптуре Олге Јеврић налазе се у бројним музејским и приватним колекцијама у земљи и иностранству.

ПРИРОДА – МАТЕРИЈА – ДУХ

Вајарска дела Олге Јеврић својеврсна су синергија филозофије, уметности и етике. Аутентични ликовни језик, апстрактне форме и алтернативни материјали отворили су ново поглавље не само у српској, већ и југословенској скулптури друге половине 20. века. Њен иновативни приступ ослободио је скулптуру свих конвенционалних категорија и класичних постулата.

Заокрет од фигуралних ка апстрактним формама отворио јој је неслућене могућности неспутаног исказивања сопствених доживљаја, искуства и мисаоних токова. Формална проблематика, испитивање слободног простора и тежња ка апсолутној просторности битне су категорије њене скулптуре посебно у радовима након 1965. године.

Највећа и непресушна инспирација Јеврићеве била је природа, сви органски и неоргански облици у њој, њени закони градње и функционалности, материја и њено бесконачно кретање. Друга круцијална компонента била је музика – временска уметност коју је уметница доживљавала као просторну и чију је градњу мелодије поистовећивала са градњом својих скулптура.

Основна три медија на којима почива опус Јеврићеве су пластички израз масе, простора и линије силе гвоздених шипки. Измењени пропорционални односи и компресије маса и простора доводе до промене аутономне пластичке форме. Било да је реч о ситној или монументалној пластици,  енергије се сабијају, концентишу, раздвајају.

Дела Олге Јеврић из Легата Српске академије наука и уметности дају свеобухватни пресек њеног вишедеценијског стваралаштва, рефлектујући нове моменте у истраживању формалног израза као одраза стања свести и искустава. Олга Јеврић је о сопственој поетици забележила: „Тежим да нађем пластичну форму којом би саопштила… доживљене истине и законитости које произилазе из … драме условљености … феномена настајања и нестајања – једну реалност у својој противречној бити. “

Leave a Reply

Your email address will not be published.