Никола Вукосављевић
Никола Вукосављевић рођен је 1946. године у Београду.
Дипломирао је и магистрирао у класи професора Јована Кратохвила на Академији ликовних уметности у Београду. На истом Факултету почиње да ради као асистент на предметима вајање и цртање, 1977. године. Од својих студената тражио је добру опсервацију, одвикавање од натурализма и усавршавањe цртачке технологије. Након одласка проф. Александра Зарина у пензију 1987.г, Вукосављевић је преузео студенте прве и друге године вајања. Дужност декана Факултета ликовних уметности у Београду обављао је од октобра 2004. до јуна 2007. године.
Вукосављевић је самостално излагао цртеже, аквареле, медаље, рељефе и пуну пластику на више од 300 колективних изложби у земљи и иностранству.
Члан је УЛУС-а од 1973. године, а ЛАДЕ од 1978. године, као и интернационалног удружења медаљера – ФИДЕМ.
ЦРТЕЖИ
Вукосављевић је као гимназијалац своју креативност изражавао цртајући портрете и карикатуре својих другова и професора. Већ у том периоду јавља се интересовање за природу, дрвеће и птице. Пошто је уписао вајарство на Факултету ликовних уметности, близина Калемегдана и београдског зоолошког врта само су још више распламсали уметникову фасцинацију флором и фауном. Своју заинтригираност било да је реч о крупним животињама, рибама или птицама, њиховом покрету, физиономији и карактеристикама, пројектовао је на линеарне цртеже, не ретко и крокије.
Дела изведена угљеном, лавирним тушем, сувим пастелом одликује рафиниран и стилизован цртеж. Елементарне природне облике и њихове пластичке вредности преноси сигурним потезима. Вукосављевић сажима форму, дочарава сугестију простора стварајући аутентична и аутономна уметничка дела. Инспирацију за своје цртеже пронашао је у калиграфији и сликарској традицији Далеког истока, као и достигнућима француских импресиониста и немачких експресиониста. Било да је реч о нетакнутим пејзажима или о анималистици, његов ликовни рукопис креће од реалистичких, преко редукованих до асоцијативних и апстарктних облика. Уметник зналачки понире у суштину ствари, трагајући за оним што се налази иза појавног.
ФИГУРАЛНА ПЛАСТИКА
Нојев брод
Комплексан опус Николе Вукосављевића обухвата скулптуре, цртеже и аквареле. Заједничка спона тих медија је свакако фигурација. Аутор потенцира нераскидиву везу универзума и човека, бесконачног и коначног. Доминантан је анимални мотив, било да је реч о домаћим, или, пак, дивљим животињама, птицама и рибама. Реалистичко моделовање у глини код професора Николе Јанковића на другој години студија, несумњиво је имало великог утицаја на коначно формирање Вукосављевића као уметника – стварао је психолошке портрете, међу којима су портрет Оца и супруге Радмиле. Вукосављевић је прави репрезент западно-европске традиције, пре свега француске школе вајања. Дела Огиста Родена симболичко-митолошке конотације веома су га интригирала.
Вукосављевић поред монументалне, ствара и скулптуру галеријског формата, ситну пластику, рељефе, медаље и плакете. Радови мањег формата изведени су у полиестеру, бронзи, али и дрвету: афричком храсту, јасену, белом багрему. Више од пет деценија веома успешно се бавио израдом медаља и плакета на којима се чита јасан, одлучан и жив потез.
Током 1985. године долази до извесног заокрета у Вукосављевићевој фигуралној пластици што се тиче самог процеса извођења и величине формата. Скулптуре реалистичког проседеа, изведене су у камену, дрвету и металу, најчешће у челичном лиму. Користи технику резања, обраде, ковања, лемљења и варења. Међи њима су дела попут „Бое“, „Змије“, „Змаја“ и „Богомољке“.
Вукосављевићев „Нојев брод“ настањен је зверима попут змија или змаја симбола животних искушења, нечег лошег и демонског са чиме се свако од нас бори у реалности и својој подсвести. Поред њих ту је крмача као симбол плодности и обиља, али и риба – ранохришћански симбол Христа. Аутор нас на сугестиван начин позива на контемпалцију о истини, духовним и моралним вредностима, како би лакше савладали овоземаљску „пловидбу“ пуну искушења.
Nikola Vukosavljević was born in 1946 in Belgrade.
He graduated from and earned a master’s degree at the Academy of Fine Arts in Belgrade, class of Professor Jovan Kratohvil. In 1977 he began working as an assistant at the same faculty, teaching Sculpture and Drawing. He demanded strong observational skills from his students, encouraging them to move beyond naturalism and enhance their drawing techniques. After Professor Aleksandar Zarin retired in 1987, Vukosavljević took over the instruction of first- and second-year sculpture students. He served as the dean of the Faculty of Fine Arts in Belgrade from October 2004 to June 2007.
Vukosavljević has independently exhibited drawings, watercolours, medals, reliefs and full plastic at more than 300 collective exhibitions in the country and abroad.
He has been a member of ULUS (Association of Fine Artists of Serbia) since 1973, the Society of Serbian Artists Lada since 1978, and the International Art Medal Federation (FIDEM).
DRAWINGS
As a gymnasium student, Vukosavljević expressed his creativity by drawing portraits and caricatures of his classmates and professors. Already in that period, he developed an interest in nature, particularly in trees and birds. After enrolling in sculpture at the Faculty of Fine Arts, the proximity to Kalemegdan and the Belgrade Zoo further ignited the artist’s fascination with flora and fauna even more. Whether depicting large animals, fish or birds, their movement, physiognomy and characteristics, Vukosavljević channeled his fasciantion into linear drawings, often sketches.
His works, executed with charcoal, ink lavee, and dry pastel, are characterised by refined and stylised drawing. He conveys elementary natural forms and their plastic values with confident strokes. Vukosavljević summarises forms and evokes spatial szggestions, creating authentic and autonomous works of art. He drew inspiration from the calligraphy and painting traditions of the Far East, as well as from the achievements of the French Impressionists and German Expressionists. His artwork, whether depicting untouched landscapes or animalistic genre, ranges from realistic, through reduced forms, to associative and abstract forms. The artist expertly delves into the essence of things, searching for what lies beyond their outward appearance.
FIGURAL PLASTIC
Noah’s Ark
Nikola Vukosavljević’s complex oeuvre includes sculptures, drawings, and watercolours. The common theme of these media is certainly figuration. The author emphasises the unbreakable connection between the universe and man, the infinite and the finite. Animal motifs dominate his works, whether they depict domestic or wild animals, birds, or fish. The realistic modelling in clay, which he studied under Professor Nikola Janković during his second year of studies, undoubtedly had a profound influence on Vukosavljević’s artistic development, as seen in his psychological portraits, including those of his father and his wife, Radmila. Vukosavljević is a true representative of the Western European tradition, particularly the French school of sculpture. He was deeply intrigued by the works of Auguste Rodin, marked by their symbolic and mythological connotations.
In addition to monumental works, Vukosavljević also creates gallery-style sculptures, small-scale pieces, reliefs, medals, and plaques. His smaller-format works are crafted in materials such as polyester, bronze, as well as wood – African oak, ash, and white acacia. For more than five decades, he has excelled in the creation of medals and plaques, characterised by their clear, decisive, and dynamic lines.
In 1985, a notable turning point occurred in Vukosavljević’s approach to figural sculpture, particularly in terms of process and scale. His realistically modelled sculptures are executed in stone, wood, and metal, most often sheet steel. He employs techniques of cutting, processing, forging, soldering, and welding. Notable among these works are Boa, Snake, Dragon, and Mantises.
Vukosavljević’s “Noah’s Ark” is inhabited by beasts such as snakes or dragons, symbols of life’s trials, representing something demonic or threatening each of us struggles with, both in reality and subconsciously. Alongside these creatures is a sow, symbolising fertility and abundance, as well as a fish, an early Christian symbol of Christ. In a suggestive manner, the artist invites us to reflect on truth, spirituality, and moral values to better navigate the earthly “sailing” full of temptations.
Leave a Reply