Последњи чланци

Свечано отворена изложба портрета Здравка Јоксимовића, „Омаж Николи Коки Јанковићу“

Свечано отворена изложба портрета Здравка Јоксимовића, „Омаж Николи Коки Јанковићу“

У стаклеом анкексу Галерије је у  четвтак отворена изложба Здравка Јоксимовића академског вајара и професора на ФЛУ у Београду.   Јоксимовић се крагујевачкој публици предсттавио са једанаест портрета рађеник у гипсу,  теракоти и бронзи. Изложбај је...

opširnije
Изложба  „Невидљиви шаптачи”, вајара Саве Халугина  свечано отворена у стакленом анексу Галерије

Изложба „Невидљиви шаптачи”, вајара Саве Халугина свечано отворена у стакленом анексу Галерије

У Галерији „Никола Кока Јанковић” изложена су дела нашег знаменитог вајара Саве Халугина, дописног члана Српске академије наука и уметности. Халугин се крагујевачкој публици представља скулптурама у бронзи, извајаним у периоду од 1986. до 2019. године. Халугинов...

opširnije
Добитник Нобелове награде  проф. др Данијел Шехтман у посети Галерији

Добитник Нобелове награде проф. др Данијел Шехтман у посети Галерији

Добитник Нобелове награде 2011. за област хемије за откриће квазикристала проф. др Данијел Шехтман (Prof. Dan Shechtman), истакнути научник са израелског Института за технологију (Технион) и професор на Државном универзитету у Ајови (САД), одржаће предавање под...

opširnije

Живети уметност

Nikola Koka Janković

Living the Art

Када након одласка драге особе, са таложењем заборава током протока времена, покушамо да је призовемо сећању, најчешће не успевамо да добијемо компактни редослед чињеница и слика – уместо поузданог и временски сређеног архива сећања, добијамо само изоловане пропламсаје каквих случајних сусрета, успутних епизода или реченица, чији значај не разумемо до краја. Нажалост, у покушају да одредим свој однос према академику Николи Коки Јанковићу и сам сам ограничен на те праменове сећања.

Никола Кока Јанковић. Живети уметност.

Вајар Никола Кока Јанковић један је од најзначајнијих представника реалистичког приступа југословенскe скулптурe после 1950. године. Током седам деценија дуге уметничке каријере аутор је формирао сопствену скулпторску лексику базирану на тековинама западноевропске уметности, али и националне уметности средњег века, у чијем духу је оставио велики број антологијских дела.
Чињеница је да су уметници, а посебно скулптори, активни чиниоци друштва и епохе у којој стварају и њихово стваралаштво се никако не може посматрати изван или изнад ње. Јанковић је био свестан да скулптура сваког трена другачије живи у простору, времену и нашем духу. Сматрао је да је живот кретање и да ту тачност дели са уметношћу.