У свом стваралачком раду Јанковић неретко се враћао одређеним темама попут Ратника. За циклус којим се бавио више од три деценије мотив је пронашао у српској средњовековној традицији. Његова фасцинација фрескама светих ратника отпочиње на студијском путовању 1957. године, када и настају први сведени цртежи по овим мотивима. Циклусом Ратника, поред рељефа и Споменика на Теразијама, Јанковић се највише приближио граници модерне скулптуре. Према неким критичарима у овом најинтимнијем и најсензибилнијем делу свог опуса, он је највише ексеприментисао са променама концепта, експресионизмом форме, редукцијом облика и раздвајањем маса.

Janković often returned to certain topics in his creative process, such as Warriors. He found the motif for the cycle which he worked on for more than three decades in the medieval Serbian tradition. His fascination with the frescoes of the holy warriors started on his study tour in 1957, when his first simple drawings came about inspired by these motifs. With his cycle The Warriors in addition to the relief and the Monument on Terazije square in Belgade, Janković neared the boundaries of the modern sculpture the closest. According to some critics, in his most intimate and sensitive part of his oeuvre, he experimented the most with the concept changes, expressionism form, and the reduction of shapes and the separation of masses.