Сретен Стојановић (Приједор, 1898 – Београд, 1960) био је вајар, професор универзитета и академик. Скулптуру је студирао у Бечу, а касније и код познатог вајара Бурдела у Паризу.
Своја критичка запажања о савременој ликовној пракси од 1926. године објављивао је у часопису Мисао, Политици, Времену, Уметничком прегледу и др. По оснивању Академије ликовних уметности 1937. године изабран је за професора, а касније и за ректора Уметничке академије. Дописни члан САНУ постао је 1950, а редовни 1959. године. Био је члан уметничких група Облик и Самостални.
Стојановић је био свестран уметник који се поред скулптуре бавио сликарством и цртежом. Према многима сматра се зачетником психолошког портрета у новијој српској скулптури. Богат и разноврсни уметнички опус представља спој епске традиције и незаобилазне интимне ноте, обележила су дела трајне вредности било да је реч о монументалним скулптурама, фигуринама или ситној пластици.
