Динамичне појаве и стално ширење спектра изражајних језика, тематика, дисциплина и категорија у уметности 20. века, били су условљени историјским приликама у којима је та уметничка продукција настајала. Уметници су се све више удаљавали од природе и традиционалне фигуралне пластике, искакали из конвенционалних вајарских оквира, приближавајући се асоцијативној и апстрактној скулптури. На тај начин неминовно су отварали нове путеве изражавања емотивних и психолошких дубина формирајући комплексан спој просторно-скулпторских са симболичко-наративним аспекатима, удахњујући им потпуно ново значење и смисао.

У датим околностима током осме деценије 20. века, између Старог и Новог света, формирао се и ликовни рукопис Лепосаве Милошевић Сибиновић. Основне вајарске студије завршила је на Академији примењених уметности у Београду, а магистрирала на вајарском одсеку Националне школе ликовних уметности (Академија „Сан Карлос“) у граду Мексику. Изложба „Сусрет духа и волумена“ представља ретроспективу мањег обима опуса ове реномиране уметнице која се представила избором дела из три циклуса „Биљне форме и кактуси“, „Трагом структура“ и „Призивање доброг гласа“, насталих у периоду од 1977. године до данас.

Скулптуре су изведене традиционалним вајарским техникама клесањем у белом, црном и сивом мермеру, наранџастом ониксу, као и ливењем у бронзи. Поетско-синтетички израз спој је модернистичких и постмодернистичких схватања. Сибиновићева креће од предметног света, истовремено правећи известан заокрет ка асоцијативном уметничком изразу. Она преноси своје визије кроз формални језик са извесним референцама на примордијалну уметност, водећи се схватањем да је древна уметност најчистија и најискренија форма посебно за успостављањедијалога са најдубљим слојевима сопственог искуства и подсвести. Фигурално-асоцијативна скулптура пуна је скривених нарација, пренесених значења и симбола.

Визуелни речник Сибиновићеве обилује мотивима флоре и фауне, органским и геометријским облицима који преносе поруке базиране на нематеријалном културном наслеђу српског и мексичког народа. Инспирацију проналази на српским средњевековним споменицима, попут Петрове цркве и манастира Сопоћани, али и у пре-хиспанолошком периоду. Директна асоцијација на националну културну баштину су обележја попут крста и лествица које у хришћанској иконографији указују на духовно успење. У циклкусу „Биљних форми“ доминантна је свакако тема кактуса који су сматрани светим биљкама и често су имали космолошку, ритуалну и религијску улогу. Кактуси се појављују у визуелној уметности као симболи чистоте, прилагодљивости и духовне снаге, посебно нопал као амблем мескичког националног идентитета. Учешће на ликовној колонији „Бакар“ у Бору, усмериће пажњу Сибиновићеве на рециклажни материјал. Циклус „Трагом структура“ доноси преобликовање металног отпада попут хладњака, ратарског алата, кошница, на којима је фокус, пре свега, на решавање структуралних и формалних проблема. Достигнућа ленд арта, превасходно у контексту истраживања еколошких тема и буђења свести о важности очувања животне средине, присутна су у делима као што су „Молитва за Златибор“ и „Молитва за пожегачу“.

Поштујући постулате класичног скулпторског медија Лепосава Милошевић Сибиновић створила је аутентичан скулпторски језик претварајући руралне мотиве у архетипске симболе прилагодљивости, отпорности и духовног вођства. Уметница подстиче посматрача на интроспекцију, на дијалог са самим собом и друштвом у целини, на контемплацију о кључним егзистенцијалним питањима о људском пореклу, идентитету и природи.

Катарина Бабић
Музејски саветник – историчар уметости

The dynamic phenomena and the continuous expansion of the spectrum of expressive languages, themes, disciplines, and categories in 20th-century art were conditioned by the historical circumstances in which this artistic production emerged. Artists increasingly moved away from nature and traditional figurative plastic arts, breaking out of conventional sculptural frameworks and gravitating toward associative and abstract sculpture. In doing so, they inevitably opened new avenues for expressing emotional and psychological depths, forming a complex fusion of spatial-sculptural and symbolic-narrative aspects, breathing into them entirely new meaning and significance.
Within these circumstances during the eighth decade of the 20th century, positioned between the Old and the New World, the artistic signature of Leposava Milošević Sibinović took shape. She completed her undergraduate sculptural studies at the Academy of Applied Arts in Belgrade and earned her Master’s degree from the Sculpture Department of the National School of Fine Arts (San Carlos Academy) in Mexico City. The exhibition „The Encounter of Spirit and Volume“ presents a small-scale retrospective of this renowned artist’s opus, featuring a selection of works from three cycles: „Plant Forms and Cacti,“ „In the Footsteps of Structures,“ and „Invoking the Good Voice,“ created from 1977 to the present day.
The sculptures are executed using traditional sculptural techniques—carved in white, black, and grey marble, orange onyx, as well as cast in bronze. Her poetic-synthetic expression is a fusion of Modernist and Postmodernist conceptions. Sibinović begins with the objective world while simultaneously pivoting toward an associative artistic expression. She conveys her visions through a formal language with certain references to primordial art, guided by the understanding that ancient art is the purest and most sincere form, particularly for establishing a dialogue with the deepest layers of one’s own experience and the subconscious. This figurative-associative sculpture is imbued with hidden narratives, metaphors, and symbols.
Sibinović’s visual vocabulary abounds with motifs of flora and fauna, organic and geometric shapes that convey messages rooted in the intangible cultural heritage of both the Serbian and Mexican peoples. She finds inspiration in Serbian medieval monuments, such as Peter’s Church and the Sopoćani Monastery, as well as in the pre-Hispanic period. Direct associations with national cultural heritage include symbols such as the cross and the ladder, which in Christian iconography signify spiritual ascension. In the „Plant Forms“ cycle, the theme of cacti is undoubtedly dominant; these were considered sacred plants and often held cosmological, ritual, and religious roles. Cacti appear in visual art as symbols of purity, adaptability, and spiritual strength—particularly the nopal, as an emblem of Mexican national identity.
Her participation in the „Bakar“ (Copper) art colony in Bor redirected Sibinović’s attention toward recycled materials. The cycle „In the Footsteps of Structures“ brings about the reshaping of metal waste—such as radiators, farming tools, and beehives—where the focus is, above all, on resolving structural and formal problems. The achievements of Land Art, primarily in the context of exploring ecological themes and raising awareness about the importance of environmental preservation, are present in works such as „Prayer for Zlatibor“ and „Prayer for the Požegača Plum.“
While respecting the postulates of the classical sculptural medium, Leposava Milošević Sibinović has created an authentic sculptural language, transforming rural motifs into archetypal symbols of adaptability, resilience, and spiritual guidance. The artist encourages the viewer toward introspection, a dialogue with oneself and society at large, and contemplation of key existential questions regarding human origins, identity, and nature.

Katarina Babić
Museum Advisor – Art Historian