ПРИМОРДИЈАЛНА ЕМАНАЦИЈА

Вукашин Миловић

Рођен је 1962. године у Андријевици, Црнa Горa.

Дипломирао је на Вајарском одсеку Факултета ликовних уметности у Београду у класи профeсора Николе Коке Јанковића, 1988. На истом одсеку магистрирао је у класи код професора Милорада Тепавца 1990. Члан је УЛУС-а од 1988.

Приредио је тридесет самосталних изложби скулптура и цртежа у земљи и иностранству.

Добитник је више значајних награда и признања: Награде Универзитета уметности у Београду; Награда Факултета ликовних уметности „Сретен Стојановић, вајар“ ; Награду за најуспешнијег учесника међународног симпозијума скулптуре у Ханоју, Вијетнам; Награда 3. нишког салона 2/12; Награда УЛУС-а „Златно длето“.

Дела му се налазе у бројним музејским, јавним и приватним колекцијама код нас и у свету. Учествовао је на већем броју међународних ликовних колонија и симпозијума у Вијетнаму, Турској, Литванији, Србији и Русији.

Од фигуралног ка апстрактном

Крајем 1980-их и почетком 1990-их година формиран је Миловићев уметнички израз под окриљем постмодерне, у тренутку када скулптура престаје да буде само форма у простору и поприма симболичка значења. Широк дијапазон стилова и материјала омогућио је уметнику потпуну слободу у стварању аутентичне вајарске естетике. Комплексан визуелни наратив представља сублимацију скулпторског и асоцијативног језика. Миловић сугестивним и експресивним ликовним средствима са посебним сензибилитетом за тактилне вредности материјала, успева да пренесе сопствене визије и импресије из реалног света.

У његовом опусу ликовни језик градацијски се развија од реалистичне, преко асоцијативне до апстрактне морфологије у којој облик постаје идеја сама по себи. Било да је реч о малој пластици, делима галеријског формата или монументалним остварењима у јавном простору, присутан је широк спектар мотива: фигуралних, зооморфних, органских.

Миловић користи традиционалне вајарске технике заваривања, сечења, ковања и браздања, чиме нарушава површину форме. Свесно разарање површине резултира визуелном напетошћу, где се основни волумен преображава у изражајну структуру унутрашње динамике, напетости између маса и празнина, конвексног и конкавног, светлости и сенке, између појавног и имагинарног.

Посебан значај у Миловићевом опусу имају рељефи на којима форму своди на цртеж којима улази у сферу беспредметног, остварујући графицизам убедљиве уметничке изражајности. Цртеж нема више функцију припремe за скулптуру, већ прераста у аутономни елемент. Кратке, продужене, дијагоналне или таласасте линије у том контексту израз су исконских порива, постају медијум који рефлектује дубока осећања и психичка стања. Миловићева дела превазилазе границу дескриптивног. Она покрећу унутрашње дијалоге и буде имагинацију.

Примордијална еманација

Снажним креативним потенцијалом обележена су Миловићева дела на актуелној изложби „Примордијална еманација“. Мотиви попут деперсонализованих људских ликова, маски, руку, митске птице феникс, само су спона између видљивог света и света идеја. Аутор нам указује на несаломиву вољу за преживљавањем, ускрснућем и победом. У својој потрази за исконским, Миловић редукује форме, облике лишава свега сувишног у намери да укаже на универзалну симболику, цикличне процесе у природи и подстакне на контемплацију о есенцијалним животним истинама.

PRIMORDIAL EMANATION

Vukasin Milovic

Born in 1962 in Andrijevica, Montenegro.
He graduated from the Sculpture Department of the Faculty of Fine Arts in Belgrade in 1988, in the class of Professor Nikola Koka Janković. He obtained his Master’s degree from the same department in 1990, under the mentorship of Professor Milorad Tepavac. He has been a member of the Association of Fine Artists of Serbia (ULUS) since 1988.
Milović has held thirty solo exhibitions of sculptures and drawings both locally and abroad.
He is the recipient of several prestigious awards and recognitions, including: the University of Arts in Belgrade Award; the „Sreten Stojanović, Sculptor“ Award from the Faculty of Fine Arts; the Award for the most successful participant of the International Sculpture Symposium in Hanoi, Vietnam; the 3rd Niš Salon 2/12 Award; and the ULUS „Golden Chisel“ Award.
His works are included in numerous museum, public, and private collections worldwide. He has participated in a large number of international art colonies and symposia in Vietnam, Turkey, Lithuania, Serbia, and Russia.

From the Figurative to the Abstract

Milović’s artistic expression was formed in the late 1980s and early 1990s under the aegis of Postmodernism—a period when sculpture ceased to be merely a form in space and began to take on symbolic meanings. A wide range of styles and materials allowed the artist complete freedom in creating an authentic sculptural aesthetic. His complex visual narrative represents a sublimation of both sculptural and associative languages. Using suggestive and expressive artistic means, with a particular sensibility for the tactile qualities of the material, Milović succeeds in conveying his own visions and impressions of the real world.

Within his oeuvre, the visual language evolves gradationally: from realistic, through associative, to an abstract morphology in which the shape becomes an idea in itself. Whether dealing with small-scale plastics, gallery-format works, or monumental creations in public spaces, a broad spectrum of motifs is present—ranging from the figurative and zoomorphic to the organic.

Milović employs traditional sculptural techniques such as welding, cutting, forging, and furrowing, thereby disrupting the surface of the form. This conscious destruction of the surface results in a visual tension, where the primary volume is transformed into an expressive structure of internal dynamics—a tension between mass and void, convex and concave, light and shadow, and between the phenomenal and the imaginary.

Of particular significance in Milović’s opus are his reliefs, in which he reduces form to a drawing. Through these, he enters the realm of the non-objective, achieving a graphic quality of compelling artistic expressiveness.

Drawing no longer functions as a mere preparation for sculpture; instead, it evolves into an autonomous element. In this context, short, extended, diagonal, or undulating lines become expressions of primordial impulses—a medium reflecting profound emotions and psychic states. Milović’s works transcend the boundaries of the descriptive; they initiate internal dialogues and awaken the imagination.

Primordial Emanation

The works in the current exhibition, Primordial Emanation, are marked by a powerful creative potential. Motifs such as depersonalized human faces, masks, hands, and the mythical phoenix serve merely as a bridge between the visible world and the realm of ideas. The author points toward an indomitable will for survival, resurrection, and triumph. In his quest for the primordial, Milović reduces forms, stripping shapes of all superfluity in an intent to highlight universal symbolism and cyclical processes in nature, thereby encouraging contemplation of essential life truths.

Инклузивна мултимедија (аудио, титлови, знаковни језик)

Аудитивна подршка за слабовиде (аудио верзија текста)

Ротациони приказ скулптуре (360°)

Кликните за приказ преко целог екрана. Овај приказ омогућава детаљно визуелно истраживање форме и површине скулптуре. Када увеличате скулптуру кликните још једном да би покренули ротациони приказ (360°), или мануелно држите леви клик на мишу и крећите се лево десно по скулптури.